Spondiloza
dr Aleksandar Čurčić, ortopedski hirurg u institutu „Banjica“, o uzrocima nastanka imogućnostima lečenja spondiloze
Svi delovi kičmenog stuba koji omogućavaju pokret stare, pa se vremenom gube funkcija i pokretljivost
Čim se završi rast kičmenog stuba, negde oko petnaeste godine, on počinje da stari i – propada. Degenerativne promene javljaju se sa starenjem kičme, a kada uznapreduju toliko da izazivaju bolove i dovedu do smanjene pokretljivosti, reč je o spondilozi.
Da li ćemo u sedmoj deceniji zadržati pokretljivost i vitalnost ili ćemo već u petoj deceniji biti polupopkretni, u najvećoj meri zavisi od nas samih i našeg odnosa prema kičmenom stubu, kaže za „Novosti“, primarijus dr Aleksandar Čurčić, ortopedski hirurg, načelnik muškog odeljenja Službe za hirurgiju kičmenog stuba Instituta za ortopediju-hirurške bolesti „Banjica“.
Koji delovi kičme su najpodložniji spondilozi?
– Promene se dešavaju na svim segmentima kičmenog stuba, a najizraženije su na prelazima iz relativno nepokretnih u mobilne (vratni deo u grudni i grudni u krsni, krsni u slabinski). S obzirom na to da slabinski deo nosi najveći deo tereta tela, tu najčešće kulminiraju degenerativne promene. Vrat je drugo „kritično“ mesto zbog svoje izloženosti svakodnevnom dinamičkom stresu i velikog obima pokreta. Promene zahvataju i manje pokretne delove kičme, ali su posledice manje. Svi delovi kičmenog stuba koji omogućavaju pokret – zglobovi, ligamenti, i diskusi stare, pa se vremenom gubi funkcija i pokretljivost, a javljaju se bolovi.
Šta sve može da bude uzrok bola?
– Bol je alarm organizma na neželjena dejstva. Izlaganje kičme prekomernim zahtevima dovodi do oštećenja mobilnih delova. Ako je ovo učestalo, rezultiraće trajnim promenama, u smislu zadebljanja ligamenata, gubitka njihove elastičnosti, i na kraju, okoštavanja. Sve ove strukture su oživčene vlaknima za bol, te njihove promene izazivaju neprijatno stanje ukočenosti i bola. Kičmeni stub, osim svoje pokretljivosti ima i ulogu zaštite nervnih struktura, koje omogućavaju pokrete, te remećenjem njihove arhitekture i ova najznačajnija funkcija biva ugrožena u manjoj ili većoj meri. Ovakav sled osim bolova može da dovede do nepokretnosti.
Većina faktora rizika vezana je za savremeni način života?
Najveći faktor rizika je vreme, jer se starenjem neumitno dolazi do degenerativnih procesa. Njih možemo da usporimo ili ubrzamo svojim ponašanjem. Prekomerna telesna težina izaziva preveliko opterećenje kičmenog stuba, pa je naš prvi savet pacijentima da moraju da smanje opterećenje, odnosno da smnršaju. Sedenje je najmanje povoljan položaj za kičmu, tada lumbalni segment trpi najveći pritisak. Dugotrajan rad u nepravilnom,prinudnom položaju takođe nepovoljno utiče na tok spondiloze. Kičma se relaksira i odmara u ležećem položaju. Plivanje i hod podržavaju prirodne pokrete i imaju blagotvorno dejstvo na kičmu i kardiovaskularni sistem podižući naše vitalne kapacitete.
Nastaviće se…
Izvor: „Doktor u kući“, broj 241