Bolovi u leđima i vratu jedan su od najčešćih razloga zašto se obraćamo lekaru. Ali kako ih shvatiti – je li njihovo poreklo psihičkog karaktera i mogu li se odagnati?
Stres je naš stalni pratilac u svakodnevnom životu, ali može biti različitog intenziteta. Stres koji traje dugo često je uzrok narušavanja zdravlja. Njegove posledice se nagomilavaju i menjaju ne samo psihičko stanje čitavog organizma. Različiti su faktori koji opterećuju nervni sistem. Najčešće su povezani s neprijatnostima na poslu, materijalnim poteškoćama, porodičnim okolnostima, konfliktima sa okruženjem, hroničnim bolestima.
Prema istraživanjima, žene se izloženije dugotrajnom stresu nego muškarci. Postoje i razlike u uzrocima pojave tih stanja kod jednih i kod drugih. Kod muškaraca opterećenje izazivaju problemi na poslu i u finansijskoj sferi, a kod žena nemir u porodici, konflikti s okolinom, kao i bolesti. Dugotrajan stres izaziva intenziviranje aktivnosti vegetativnog nervnog sistema, koji reguliše procese kao što su disanje, krvotok i varenje. U prvim etapama to se manifestuje glavoboljom, povećanom razdražljivošću, osetljivošću na prehlade i viruse. Pritom slabi stabilnost imunog sistema i problemi sa zdravljem postaju ozbiljniji, ispoljavajući se u vidu poremećaja sna i varenja, te čestih upala koje se iznova javljaju.Jedna od izraženih manifestacija stresa na somatskom nivou jesu glavobolje, kao i bolovi u pojasnom delu kičme i vratu.Razlozi za to nisu dovoljno jasni, ali jedan od njih je pojačan rad vegetativnog nervnog sistema.
Poslednjih godina povećala se svest o psihogenim bolovima u leđima, a u medicinskoj literaturi taj fenomen dobio je ime: Tension Myositis Syndrome (TMS) ili miozitis stresa. Identifikuje se putem pažljivog medicinskog ispitivanja bola tzv. šetajućeg karaktera. Depresija, stres, anksioznost, problem sa komunikacijom – ne samo da izazivaju bolove nego i otežavaju njihovo lečenje. Lečenje bolova u leđima koji su izazvani psihičkim faktorima može dovesti do poboljšanja bolesnikovog stanja za kratko vreme. U svakom slučaju, usled dugotrajnog bola u leđima treba se obratiti lekaru i proći detaljna ispitivanja.
Za odagnavanje stresa počnite da upražnjavate kompleksne vežbe koje vam je propisao doktor, što će ubrzati proces ozdravljenja. To može biti umeren i izbalansiran fizički napor, na primer, hodanje, plivanje, gimnastika. Poboljšanju stanja pomoći će i normalan san. Uprkos činjenici da svaki čovek zahteva drugačiju „porciju“ trajanja noćnog odmora, poremećaj sna ipak izaziva dodatno opterećenje na čitav sistem organizma i narušava psihičko zdravlje. Treba se navići na odlaske u krevet pre ponoći, te stvoriti mirno okruženje za kontinuiran san. Uveče možete praktikovati toplu kupku ili tuširanje, čaj, laganu masažu leđa i ekstremiteta i namestiti da vam u spavaćoj sobi bude prijatna temperatura.
Podrška porodice, prijatelja i stručnih lica može da snizi nivo psihičkog stresa, a ujedno i nivo bola koji je sa njim povezan. Ukoliko bolovi imaju hronični karakter, poželjno je pomoć potražiti u tretmanu koji podržava lečenje somatskih tegoba. To doprinosi balansiranju svih aktivnosti organizma, snižavanju nivoa stresa i uznemirenosti, eliminisanju mišićnih spazama, poboljšanju cirkulacije, povećanju tonusa i jačanju imunološkog sistema. Ne treba stvari prepuštati slučaju, konsultujte se sa specijalistom, prijavite problem i njegov uzrok, i utvrdite moguću vezu između fiziološkog i patološkog stresa. To će doprineti otklanjanju bola i popraviti kvalitet života.
Izvor: Ruska enciklopedija zdravlja