Na Univerzitetu u Šangaju završeno je jedno od najobimnijih istraživanja u svetu. U njemu je učestvovalo milioni ljudi, a naučnici su pokušali da otkriju kako na dužinu života utiče upotreba hranljivih vlakana.
Rezultati su zapanjili svet!
Ispostavilo se da su hranljiva vlakna praktično univerzalan lek našeg vremena. Ona smanjuju rizik od infarkta, moždanog udara, raka, dijabetesa i samim tim produžavaju ljudski život. U grupi učesnika koji su konzumirali mnogo vlakana rizik od rane smrti bio je za 16% niži nego kod osoba koje su ih jele umereno. Pokazalo se da povećanje svakodnevne porcije vlakana za samo 10g smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova za 10%.
Gde ima hranljivih vlakana? Pre svega, u povrću. To je izvor broj jedan, kako po količini vlakana tako i po niskoj kaloričnosti. Paradajz, krastavac, lisnati zeleniš, brokoli, spanać, kupus, slatka paprika – bilo koje povrće (poželjno je da bude raznobojno) korisno je za zdravlje i produžava život.
Drugi izvor su integralne žitarice. Integralni pirinač, geršla, heljda, kao i integralno brašno takođe moraju biti u našem jelovniku.
Treći izvor su mahunarke: pasulj, sočivo, mungo pasulj, grašak i bob, a četvrti voće – iako ga treba jesti umereno zato što je bogato šećerom, njegov meki deo i naročito kora bogati su hranljivim vlaknima. Kombinacija hranljivih vlakana i korisnih masti jača zdravlje srca i krvnih sudova. Istovremeni izvori ovih dveju supstanci jesu avokado, orasi, bademi i kešu orasi.
Izvor: Ruska enciklopedija zdravlja