Vežbanje nije dovoljno da se otklone rizici dugog sedenja, potrebno je često kretanje
Dugo sedenje kod kuće ili na poslu, su povezani sa povećanim rizikom smrti uopšte, kažu istraživanja.
Kretanje barem na svakih pola sata, može da smanji efekte sedećih poslova i stila života.
Istraživanje je otkrilo da su nekretanje i dugi periodi neaktivnosti povezani sa povećanim rizikom od smrtnog ishoda.
„Ako sedite ceo dan na poslu, ako sedite kod kuće, puno, onda morate biti svesni toga da pravite pauze od sedenja, što je češće moguće, najmanje na svakih 30 minuta,“ kaže Kit Diaz, autor studije sa Kolumbija medicinskog univerziteta. „Čak i ako vežbate, budite svesni da morate da pravite pauze i da se krećete u toku dana, jer samo vežbanje nije dovoljno da se otklone rizici od dugog sedenja.“
U žurnalu „Annals of Internal Medicine“, Diaz i kolege iz sedam institucija u Sjedinjenim Državama, opisuju kako je u istraživanju učestvovalo preko 8,000 pojedinaca starijih preko 45 godina, koji su imali posebne aparate za praćenje kretanja.
Svaki učesnik je nosio taj aparat minimum 4 dana tokom jedne nedelje, a smrti učesnika su praćeni do septembra 2015.
Rezultati su otkrili da, u proseku, učesnici su bili neaktivni 12.3 sata od 16 sati koliko su bili budni, a svaki period neaktivnosti je trajao u proseku 11.4 minuta.
Nakon uzimanja u obzir faktore kao što su godine, pol, obrazovanje, pušenje i visok krvni pritisak, istraživači su otkrili da je ukupna dnevna neaktivnost i trajanje perioda nekretanja, bilo povezano sa povećanjem rizika od smrtnog ishoda u svakom pogledu. Povezanost sa nekretanjem je uticala i kod ljudi koji su trenirali sa umerenim i jakim intenzitetom.
Ljudi koji su bili neaktivni 13.2 sati u toku dana, rizik od smrti je bio veći za 2.6 puta od ljudi koji su provodili manje od 11.5 sati u sedećem ili ležećem položaju. Kada su periodi neaktivnosti trajali duže od 12.4 minuta, rizik smrti je bio skoro duplo veći od onih koji su u proseku bili neaktivni manje od 7.7 minuta.
Tim istraživača je tražio povezanost između dve mere neaktivnosti, pronalazeći da je rizik od smrti bio veći kod onih koji su imali i duge periode neaktivnosti (preko 10minuta) i ukupno vreme nekretanja (12.5 sati i više), mnogo više od onih koji su imali visoke mere u samo od jednog parametra.
„Pokušavali smo da razumemo koja je gora osobina kad je sedenje u pitanju, koliko ukupno u toku dana, ili koliko dugo traje jedan period sedenja., kaže Diaz. „Nažalost, poruka je zbrkana, izgleda da su oba loša po nas.“
Dalja analiza pokazuje kako su učesnici delili njihove periode nekretanja, i pokazala je da oni koji su sedeli kraće od pola sata odjednom, imali manji rizik od smrti. Takođe su otkrili da su duže, češće i intenzivnije aktivnosti u pauzi između sedenja bolje.
Međutim, naglašavaju, da istraživanje ne pokazuje da neaktivnost prouzrokuje smrt, i aparati za praćenje ne mogu da pokažu da li su učesnici sedeli ili stajali mirno.
Takođe, faktori kao što su pušenje i krvni pritisak su uzimani u obzir samo jednom, i aparati za praćenje su nošeni samo tokom jedne nedelje, što znači da promene u zdravlju i ponašanju učesnika nisu uzete u obzir.
Ipak, studija naglašava potrebu da pojedinac pravi pauze u sedenju.“ Što su duže pauze i intenzivnije, to je bolje,“ kaže Diaz.
Dr Majk Luzmor sa Instituta za Sport, vežbanje i zdravlje, koji nije učestvovao u istraživanju, kaže da sedeći način života utiče na povećanje gojaznosti, dodajući da biti aktivniji ne zahteva velike napore.
„Možete da uradite jednostavne stvari kao što su da stojeći odgovarate na pozive, da možda umesto pune čaše vode, sipate polu punu, pa da dva puta idete po vodu. Jednostavne stvari kao te, na svakih pola sata, daće vam razlog da ustanete i da se malo pokrenete.“
https://www.theguardian.com/society/2017/sep/11/moving-every-half-hour-could-help-limit-effects-of-sedentary-lifestyle-says-study