Kako se izboriti sa bolom u krstima:
Lumbago
Lumbago (krstobolja) može se ispoljiti odmah, ili se pak postepeno razvijati. Pojava bola je uglavnom isprovocirana podizanjem tereta, pravljenjem naglih pokreta, dužim boravkom u nepravilnom položaju… ali može nastati i bez jasnog okidača. Lumbago, poput većine zdravstvenih problema u donjem delu leđa, potiče od poremećaja ili povreda mišićno-skeletnog sistema. Iznenadna pojava lumbaga najčešće je posledica istegnuća mišića i ligamenata, te posledičnog mišićnog spazma. Predispoziciju za ove tegobe uglavnom predstavlja degenerativno oboljenje kičme – propadanje međupršljenskih diskova i zglobova. U manjem broju slučajeva lumbago se javlja kao deo posledica nekih ozbiljnih zdravstvenih stanja, poput upalnih bolesti kičme, preloma (mogu nastati i bez očigledne traume u slučaju osteoporoze), tumora…
Simptomi
Problemi sa donjim delom leđa često su praćeni napetošću i bolom u mišićima, te smanjenom pokretljivošću. Tegobe se mogu javiti u vidu poteškoća pri hodu, stajanju, sedenju i ustajanju, vezivanju cipela, obuvanju čarapa, itd. Bol može biti slabijeg ili jačeg intenziteta, povremen ili konstantan. Bolesnik često ostaje ukočen u jednom položaju, i to najčešće unapred i u stranu. Tegobe se mogu pojačavati pri kašljanju, kijanju ili bilo kakvom napinjanju. Stanje se može iskomplikovati širenjem bola duž noge, niže od kolena, što je stanje poznato kao išijas. U kom će se pravcu bol širiti – zavisi od toga koji je nerv uklješten. Osim toga može se javiti i trnjenje, te oslabljen osećaj za dodir u jednoj ili obe noge. U nekim slučajevima nastaje i mišićna slabost, a time i otežan hod na prstima i petama. Tegobe u okviru lumbalnog sindroma mogu trajati od nekoliko dana do nekoliko meseci.
Dijagnostika i lečenje
Lumbago je samo simptom, a ne bolest, kako se obično misli. Da bi se otkrio pravi uzrok krstobolje i samim tim propisala adekvatna terapija, potreban je detaljan pregled kod fizijatra, a ponekad i dodatna dijagnostika ( rentgen, laboratorija, magnetna rezonanca, EMNG – snimanje električnih mišićnih impulsa …). Terapija u početku obično podrazumeva relativno mirovanje, nikako ne strogo, kako se ranije savetovalo, te upotrebu leda, antireumatskih krema, i protiupalnih lekova. Takođe se uključuje fizikalna terapija – ultrazvuk, magnet, laser, struje… a nakon akutne faze, kad bol prestane, polako se uvode i vežbe koje će dodatno olakšati trenutno stanje, ali i sprečiti povratak tegoba. Iako svako od nas najčešće očekuje neku magičnu pilulu koja će ga rešiti bola i čudotvornu masažu što će mu zauvek ukloniti spazam, instant rešenje ne postoji. Samo vežbe na duge staze – najmanje tri – četiri meseca svakodnevno, a kasnije minimum triput nedeljno – predstavlja garanciju za dobro funkcionisanje koštano – mišićno – zglobnog aparata.
Prevencija
Iako su se naši preci bavili teškim fizičkim poslovima, imali su mnogo manje problema s kičmom nego savremeni čovek, koji veći deo dana provodi u sedećem položaju. Naime, sedenje predstavlja naajveće opterećenje za kičmeni stub, naročito ako traje satima, bez pauze. A ukoliko je praćeno nepravilnom ishranom, koja za posledicu ima porast telesne težine, pritisak na kičmu i zglobove postaje sve veći. Nepravilno držanje tela takođe vodi ka pojavi deformiteta, a samim tim i bolova koji znatno remete čovekov svakodnevni život. Zato, prevencija treba da obuhvata održavanje optimalne telesne težine, pravilno sedenje, pravljenje što češćih pauza, zauzimanje zaštitnih položaja pri podizanju tereta (nikad se ne savija kičma, nego noge – u kuku i kolenima) i dovoljno fizičke aktivnosti te ciljanih vežbi za mišiće kičmenog stuba.
Uticaj vode na kičmu
Veliki značaj za održavanje gipkosti kičme i drugih zglobova ima voda, ali samo ona dobrog kvaliteta. Nažalost, voda za piće može biti toliko zasićena mineralnim solima da se one u vidu cementirajuće materije talože u kičmi i zglobovima. Za izbacivanje štetnih soli iz organizma najbolja je destilovana voda i sveže ceđeni sokovi od voća i povrća. Odlična je i voda koja je bila zaleđena, a zatim otopljena, te ona namagnetisana i voda profiltrirana kroz specijalne filtere u bokalima.
Test za procenu držanja tela
Stanite leđima naslonjeni na zid. Stopala sastavite, gledajte ispred sebe, glavu naslonite na zid, a ruke opustite uz telo. Ukoliko vam dlanovi ne mogu proći između zida i slabina, imate dobro držanje. U suprotnom, trbušni mišići su vam oslabljeni, pa stomak isteže kičmu unapred (lordoza).
Naučite da zauzmete pravilan položaj
Pravilno stajanje
Većina ljudi prilikom stajanja isturi glavu i stomak, a ramena drži povijena, što nepravilno opterećuje međupršljenske diskove i zglobove. Takođe je često oslanjanje na jednu nogu, a posle nekoliko minuta prebacivanje težine na drugu. Rezultat toga je asimetrija vrata – jedno rame spušta se nadole, pomera se nivo lopatica i karličnih kostiju, mišići jedne strane tela se opuštaju, a druge prenaprežu, naglo se narušava držanje tela i krivi se kičma, na kojoj nastaju degenerativne promene s izraženim bolnim sindromom (lumbago, išijas). Savet: Vodite računa o tome da pri ustajanju ravnomerno rasporedite težinu na obe noge, da vam stomak i brada budu uvučeni, a ramena zabačena unazad.
Pravilno sedenje
Sedeti treba s uspravnim leđima te uvučenim i stegnutim stomakom. Slabine (krsta) treba da budu priljubljena uz naslon stolice, a ramena ispravljena i normalno opuštena. Idealno bi bilo da je sedište stolice kraće od butina, a visina takva da nam cela stopala nalegnu na pod. Ne preporučuje se sedenje u mekim foteljama i u zavaljenom položaju. Nemojte prekrštati nogu preko noge(tipičan ženski način sedenja). Sedati i ustajati treba postepeno, nikako naglo i brzo. Pri ustajanju nagnite trup napred i podižite se pomoću nogu. Savet: Bilo bi idealno da na svakih 30 minuta prošetate, protegnite se i uradite bar jednu vežbicu koja će vam pokrenuti cirkulaciju.
Pravilno ležanje
Noćni odmor je od velikog značaja za kičmu, pa je vrlo važno u kakvoj postelji i u kom položaju spavamo. Iako mnogi od nas vole da spavaju na stomaku, ovaj položaj je najgori, jer dovodi do degeneracije kičme, koja tad trpi veliki pritisak. Dušek treba da je ravan i tvrd, a jastuk manji – tako da doseže samo do ramena. Izbegavajte spavanje na mekom dušeku, jer telo tad propada u njega, te kičma nema dobru potporu. Zimi utoplite noge i telo kako biste se opustili i dobro odmorili. Savet: Ne spavajte na leđima i stomaku – najbolje je da ležite na boku, nogu savijenih u kolenima.
Tekst preuzet iz časopisa „ZDRAVLJE“