Diskus hernija najviše pogađa ljude starosti između 30 i 50 godina, a nastaje usled slabljenja i oštećenja diskova kičmenog stuba. Često se dešava da se jedan od spinalnih diskova, koji je zapravo „jastučić“ između pršljenova, dislocira ili ošteti, pa tako dolazi do vratne, leđne (torakalne) ili lumbalne hernije.
Pored bolova, javlja se i smanjenja pokretljivost leđa, ali u najvećem broju slučajeva se leči i nije neophodan odlazak „pod nož“. U osam od deset slučajeva operacija nije potrebna i samo u retkim slučajevima predstavlja jedini metod lečenja. Svaki disk se sastoji od spoljašnjeg, čvrstog i vlaknastog dela, koji se naziva fibrozni prsten, i unutrašnje, želatinozne strukture – pulpoznog nukleusa. S vremenom može doći do dehidratacije diska, čime se umanjuje njegova elastičnost i sposobnost amortizacije vertikalnog opterećenja. Rezultat tih promena jeste oštećenje fibroznog prstena, koje, u krajnjem slučaju, dovodi do protruzije diska, to jest probijanja pulpoznog nukleusa kroz spoljašnji, fibrozni prsten.
Simptomi su bolovi u leđima i/ili nozi, to jest u vratu i/ili ruci. Hernija, zapravo, pritiska nerve koji se na tom mestu odvajaju od kičmene moždine i silaze duž ruke ili noge.
Čak 80% slučajeva diskus hernija je zapravo lumbalna hernija. S obzirom na to što taj deo kičmenog stuba trpi najveći pritisak.
Cervikalna (vratna) diskus hernija – ređe se javlja od lumbalne, a jedna od predispozicija može biti i prethodna trajna povreda vrata, koja često nastaje pri sudaru. I u ovom slučaju vreme je najbolji lek. Simptomi: Bol u vratu, to je prvo zvono za uzbunu, mada se mogu javiti i drugi simptomi, kao što su vrtoglavica, glavobolja, mučnina i nagon za povraćanjem, osećaj težine i ukočenost vratnih mišića i ramena. Poremećaj osećaja: bol može da se širi ka ruci i šaci, a često se dešava da se, usled pritiska na koren nerava, osećaju trnci i žarenje, kao da je ruka utrnula.
Torakalna (leđna) diskus hernija – U samo dva odsto ukupnih slučajeva javlja se ova vrsta diskus hernije. Izaziva bol u grudnom delu kičme, koji se može pružati do pojasa. Na ovom nivou, zapravo, retko dolazi do kontakta između diska i nervnih korenova, pa izmeštanje pulpoznog nukleusa ne pritiska koren živca.
Lumbalna (slabinska) hernija – u čak 80% slučajeva diskus hernija je zapravo lumbalna hernija. S obzirom na to što taj deo kičmenog stuba trpi najveći pritisak, diskovi koji se tu nalaze najbrže se troše i najlakše oštećuju. Osim toga, lumbalni diskovi najviše pate usled nepravilnog držanja leđa, pa stoga obratite pažnju na položaj u kom sedite ili stojite. Simptomi: Prva faza – kada pulpozni nukleus pritiska i pravi izbočinu na spoljašnjem prstenu, osećaju se bol, ukočenost i grčevi u donjem delu leđa. Ove neprijatne tegobe postaju intenzivnije pri napadima kašlja, dužem sedenju ili stajanju, dizanju i nošenju tereta… Druga faza – u slučaju da dođe do naprsnuća fibroznog prstena, bolovi postaju jači i često se šire ka slabinama i unutrašnjem delu butina. Treća faza – deo diska koji je „iscurio“ kroz naprsnuće na fibroznom prstenu pritiska jedan od korenova ishijadičnog živca, a odatle kreće put noge, dovodeći do stanja poznatog kao išijas.
Lečenje i kiropraktika – Najbolja terapija jeste višednevna pošteda kičme, kombinovano sa šetnjom, uz izbegavanje dužeg sedenja i stajanja, uz analgetike: paracetamol, diklofenak ili ibuprofen (koristiti najduže deset dana da ne bi došlo do želudačnih problema). Ao su leđa izrazito ukočena, mogu se uzeti i miorelaksanti, koji ublažavaju spazam i bolove u skeletnim mišićima. Protruzija diska se spontano povlači i samim tim pritiska na živac slabi. Da biste ubrzali vreme oporavka i sprečili buduće probleme, trebalo bi da se što pre javite lekaru fizijatru ili kiropraktičaru.
(Top zdravlje – decembar 2014)